Геронтодомаћице финансира Европска унија преко програма „EXANGE 4“

Станка Пуцаревић (80) већ четири и по деценије живи сама у породичној кући у Дрмановићима.Син и ћерка су јој у потрази за бољим животом одавно напустили завичај, тако да јој је помоћ геронто домаћице Драгице Грбовић (39) дошла као „мелем на рану“. Драгица ову времешну старицу негује захваљујући пројекту „Ми бринемо о старима“ који на подручју општина Нова Варош, Пријепоље и Прибој, уз финансијску подршку Европске уније и програма „EXANGE 4“, реализују локални центри за социјални рад.

- Једва чекам да ми дође уторак да врата отвори моја Драгица.Много ми је добра, све ради, није јој тешко ни у врт у да уђе, окопа боранију и мало неке цркавице што сам посадила.Сиђе у град, ког лекара и препише ми лекове.Имам децу,обилазе ме, али имају они свој живот и секирације. Тешка је старост, некад ме уби самоћа, тако да ми, осим помоћи у кући, много значи да имам са ким по коју да прозборим – прича бака Станка, коју је пре неколико дана обрадовала посета геронтодомаћице и представника нововарошког Центра за социјални рад.Задовољство не крије ни њена неговатељица.Већ дуго је на тржишту рада, муж јој је углавном ангажован на сезонским пословима. Има двоје деце и добро јој дође зарада од око 20.000 динара, колико месечно “прими на руке“ захваљујући овом пројекту. – Препешачим и до десетак километара да бих стигла до пет домаћинстава којима помажем у одржавању личне хигијене, куповини намирница и осталих потрепштина,пружању елементарне здравствене неге и обављању неких основних кућних послова. Урадим некад и пуно више, није ми тешко, сви су стари, а добродушни људи. А и задовољство је помагати народу и тако зарадити плату која ми пуно значи, пружа ми неку финансијску сигурност бар осам месеци колико траје овај програм – каже Драгица, која је такође из Дрмановића и сваког радног дана обилази кориснике у свом селу и једном приградском насељу.

Александра Вефић (42), по занимању пољопривредни технолог, од 1991.године безуспешно тражи стално запослење. И њен супруг је на тржишту рада, имају двоје деце школараца, и плату коју привремено заради као геронто домаћица, бринући се о петоро старих И изнемоглих лица у градској зони, висе јој је него потребна. – Побољшање финансијске ситуације јесте био мотив који ме определио да се пријавим за посао неговатељице и прођем стручну обуку да бих га што успешније обављала, али присутан је и осећај хуманости и спознаје да сте у прилици и да са са старим, болесним и углавном усамљеним људима попричате и саслушате и њихове муке - прича Александра, која брине о старини ведрог духа. А реч је о Вејсилу Халиловићу (76), који живи у Новој Вароши. Супруга му је умрла пре 12 година, а три сина у расејању – један у Америци, а два у Немачкој. – Не бих Сандру ни зашта на свету мењао. Ови сати што проведе са мном су ми драгоцени, све ми по кући среди, скува, обави и куповину, оде до лекара по терапију...Све то пуно значи , али ме највише обрадују разговори са њом. Самоћа је најгора мука, не може човек без друштва, зато је често ометам у послу тражећи јој да скува кафу да је заједно попијемо и мало попричамо. Хвала Центру за ову помоћ и било би од велике користи да се она настави, да је добију сви наши суграђани којима је потребна – задовољно прича деда Вејсил, који је спреман и да плати за добру услугу и негу коју му пружа геронтодомаћица.

Директорка овдашњег Центра за социјални рад Јелена Лековић и социјална радница ангажована на пројекту „Ми бринемо о старима“ Алма Чичић задовољне су како се програм одвија и какво је стање на терену ( посебно јер су геронтодомаћице и корисници успоставили добру сарадњу и поверење), истичући да ће он допринети побољшању положаја старих и изнемоглих лица на подручју ове три суседне општине, којих је укупно 320 од чега четрдесетак из Сеништа, Рутоша, Радоиње, Вранеша, Дрмановића, Вилова, Божетића и Бистрице и десет из града подно Златара. Укупно је на програму ангажовано 45 геронтодомаћица, од којих је десет из нововарошког краја.