Влада Србије донела је Уредбу о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене система реверзибилне хидроелектране Бистрица и хидроелектране Потпећ. План обухвата површину од 253 км² на територији општина Нова Варош, Прибој и Пријепоље.

Главне промене предвиђене планом односе се на пренамену пољопривредног и шумског земљишта у грађевинско и водно земљиште за потребе изградње енергетских објеката, укључујући акумулацију Kлак, доводне и одводне тунеле, као и надземне и подземне делове система.

Планирани систем реверзибилне хидроелектране Бистрица обухвата неколико кључних инфраструктурних објеката који заједно чине целину овог енергетског комплекса. То укључује брану и акумулацију Kлак, цевоводе за обезбеђење гарантованог еколошког протока, прелива са бризотоком и умирујућим базеном, као и опточни тунел. У оквиру система налазе се и улазно-излазне грађевине са затварачницом Kлак, доводно-одводни тунели, сифон и испуст на сифону, као и горњи диференцијални водостан и водостанска затварачница.

Осим ових објеката, предвиђена је изградња челичних цевовода, како надземних, тако и подземних, док ће се у склопу машинске зграде налазити доњи водостани, доводно-одводни сихониски тунели и улазно-излазна грађевина Потпећ. На платоу ће бити изграђено прикључно постројење за развод и трансформацију енергије, са приступним тунелима и галеријама до машинске зграде. План предвиђа и изградњу приступних путева како би се олакшала изградња и одржавање целокупне инфраструктуре система.

Kако пише у документу, горња акумулација Kлак формираће се изградњом истоимене бране на реци Увац, док ће се као доња акумулација користити постојећа акумулација Потпећ на реци Лим. Ова комбинација обезбедиће бруто висинску разлику система РХЕ Бистрица од око 370 метара, што ће, са снагом већом од 600 МW, допринети енергетској стабилности Србије и региона.

Брана Kлак је, како се наводи, последња у низу брана на реци Увац. Налази се око 7 километара низводно од бране Радоиња. Укупна запремина акумулације Kлак при котама нормалног успора износи 108 милиона кубних метара, од чега је корисна запремина 70 милиона, док преосталих 38 милиона кубних метара чини запремина мртвог простора.

Подсетимо, недавно је на састанку представника Министарства рударства и енергетике са тимом Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА), предвођеним генералним директором одсека за Европу и Средњи исток Kеием Тојамом је констатовано да је Влада Јапана одобрила почетак припремне студије за потенцијално одобрење кредита ЈИЦА за изградњу РХЕ Бистрица, док се у другој половини следеће године очекује коначна одлука о финансирању пројекта.

Летос је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила да су до сада завршени идејни пројекат, студија оправданости, студија непокрених културних добара и студија о прикључењу електране на преносну мрежу за пројекат изградње реверзибилне хидроелектране Бистрица.

Усвојен план за најважнији енергетски пројекат у Србији – У оквиру РХЕ Бистрица градиће се и нова акумулација и брана Kлак

Министарка је указала на то да је ова година најважнија за завршетак израде техничке документације како би следеће године почели припремни радови на изградњи ове хидроелектране.