Вести

За водовод у Божетићима, министарство дало 30 милиона

Општина Нова Варош расписала је тендер за наставак радова на изградњи водовода у Божетићима који ће напајати петнаестак жедних села у две највеће сеоске месне заједнице. Вредност тендера је 40 милиона динара, од којих је 30 милиона издвојило Министарство пољопривреде, а 10 милиона локална самоуправа. Градиће се део црпне станице у Штиткову са пратећом електро и машинском опремом, као и 1.100 метара дуг челични потисни вод до резервоара на Поповића брду у Божетићима.

Радови предвиђени тендером почеће јесенас. У општини Нова Варош кажу да ће захваљујући овој донацији Министарства пољопривреде први литри са Трудовачког врела потећи кроз цеви до наредног лета, а да ће одмах затим почети и постављање секундарне водоводне мреже.

-Како је предвиђено пројектом, вода са врела Трудовачке реке слободним падом ће стизати до четири километра удаљене црпне станице у Штиткову, а одатле се пумпама избацивати у Божетиће - каже за „Варошке новине“ председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић.

Након ових радова Трудовачко врело коначно ће бити спојено са 6.800 метара удаљеним резервоаром на Божовом брду, запремине 100 кубика. Идуће године преостаје да се постави више од 30 километара цеви од два саборна цевовода до свих засеока и да се на њима њима изграде прикључне шахте са водомерима за потрошаче.

-Из резервоара на Поповића брду препумпаваће се 30 посто воде у резервоар на Божовом брду на 1.270 метара надморске висине и одатле дистрибуирати природним падом до потрошача на вишим котама. План је и да се у блиској будућности радови наставе ка Акмачићима, а да вишак воде иде на Златар где је све веће интересовање инвеститора за изградњу. Издашност Трудовачког врела је 25 литара у секунди, односно 1.500 литара у минуту, па ће воде бити за потребе и града и села -каже Васиљевић.

Иначе, радови на водоснадбевању божетићког краја почели су 2019. и убрзо стали због пандемије короне. Обновњени су прошле године и до сада је у њих уложено 80 милиона динара. Министарство пољопривреде помогло је са 38 милиона ( не рачунајући недавно одбирених 30 милиона), док су остала средства издвојене из општинског буџета.