Вести

„Златарфест“ оправдао очекивања

Нова Варош - Попуњеност смештајних капацитета, повећање обима посла у трговинско-угоститељском и услужном сектору, као и запажена медијска промоција овог дела Србије, само су неки од краткорочних позитивних ефеката „Златарфеста“, који је одржан од 25. до 28. јула, у организацији и под покровитељством Општине Нова Варош.

Фестивалски дани протекли су без инцидената и ремећења јавног реда и мира, разноврсне садржаје културног и привредног карактера обишло је око 15.000 посетилаца, а ове године први пут обједињени локални туристички догађаји, испунили су готово у потпуности задати циљ – промовисање огромних потенцијала нововарошког краја и употпуњавање туристичке понуде, истакао је председник општине Димитрије Пауновић на конференцији за штампу, одржаној поводом представљања резултата „Златарфеста“, а на којој се разговарало и о другим актуелним темама.

Због спекулација у локалној јавности да је ова манифестација испразнила градску „касу“, а њено одржавање угрозило потенцијалне развојне пројекте, први човек нововарошке општине казао је да је „Златарфест“ коштао око 3,7 милиона динара, од којих је три милиона издвојено из општинског буџета, а остатак обезбеђен из донација, да су та средства, иначе, буџетом била планирана за финансирање „Сиријаде“, „Златарске регате“, „Сабора певања из вика“, „Изложбу рукотворина и старих заната“, као и традиционалних такмичења у спортском и шаранском риболову, да су од манифестације и општина и грађани имали бенефите, а да ће дугорочни ефекти бити видљивији тек у наредном периоду. Успешност „Златарфеста“ председник Пауновић поткрепио је подацима да је попуњеност капацитета у приватном смештају и хотелу „Панорама“ износила више од 90 одсто, а према званичним подацима републичког Завода за статистику, једино је општина Нова Варош имала повећан број ноћења током јула ове у односу на исти месец лане и то за значајних 43 процента, посматрајући туристичку регију Западне Србије.

На брифингу за новинаре речено је и да су похвале за организацију „Златарфеста“ стизале са свих страна – од самих грађана, туриста, високих званичника ресорних министарстава, представника општина у околини и регији, као и делегација из градова - побратима из Мађарске и Словачке, који су били гости манифестације. “Критике смо једино добили од наших политичких противника, од којих се многи нису чак ни удостојили да посете неке од догађаја, а камоли да узму учешћа , па макар и са конструктивним идејама и предлозима”, рекао је Пауновић. У циљу развоја туризма и употпуњавања туристичке понуде, осим „Златарфеста“, општина је привела крају и пројекат вештачког оснажавања градског скијалишта како би оно у пуном капацитету било у функцији током зимске сезоне, отворила врата хотела „Панорама“, који данас успешно послује, а у наредном периоду пред локалном самоуправом је још један изазов – скидање „катанца“ са Специјалне болнице на Златару, који се од пре неколико дана, одлуком Врховног касационог суда, налази у власништву ПИО фонда.

- Интезивираћемо преговоре са надлежнима и предложити идеју о преузимању Центра од стране општине по моделу „Панораме“ , са циљем да објекат са 350 лежајева поново ставимо у службу развоја туризма и омогућимо отварање нових радних места, што је приоритет у раду локалне власти, оценио је Пауновић и додао да ће градска управа, уколико ови преговори не уроде плодом, бити принуђена да и републичком Пензионо-инвалидском фонду испостави вишемилионски рачун за наплату таксе за грађевинско земљиште, као што је то урадила и другим јавним предузећима и привредним субјектима чији власници већ деценијама држе закатанчене фабричке хале. Прве ефекте наплате по овом основу општина очекује у другој половини ове године, истакао је председник, а надокнаду су, према његовим речима, већ платили Електропривреда Србије и „Србијашуме“. Следећи корак у случају не измирења дуга, јесте наплата блокадом рачуна, а потом евентуално и продајом имовине, поручио је Пауновић уз обећање да се од овакве „мотивације“ за покретање производње, неће одустати, без обзира на све гласније и оштрије реакције власника „Инове“, МЕП-а, „Воћар Лутке“, „Корана“...

На конференцији за новинаре први човек града на падинама Златара најавио је и да ће општина у предстојећем креирању буџета за наредну годину значајну улогу у дефинисању планова и програма капиталних инвестиција доделити месним заједницама, чији ће савети, како је планирано, добити знатно веће парче општинског „колача“, али и одговорност у процесу израде и реализације пројеката у области путне, водоводне, енергетске инфраструктуре. “Биће уведена пракса да се у селима инвестира у складу са приоритетима, уз принцип равноправности и равномерног развоја свих делова општине, а не по политичком упоришту партија на власти зарад добијања гласова на изборима или неких других не транспарентних критеријума”, истакао је председник Пауновић.